Božidar Vesković, „Beogradski pčelar“, br.1/2010

Januar je mesec u kome može da bude veoma hladno. Medjutim, dešava se da, u ovom mesecu, bude čak i veoma toplih dana. Pčelinja društva, u ovom periodu, instinktivno osećaju potrebu za obnavljanjem. Zato život pčelinjeg društva u januaru dobija karakteristike koje u ranijem zimskom periodu nije imao. Te karakteristike treba poznavati, kako bi se mogle preduzeti odgovarajuće mere. Naime, u toku januara matica može da počne sa polaganjem jaja u ćelije saća, pa se u takvim slučajevima život pčelinjeg društva, iz osnova, menja. Znatno se povećava utrošak meda, a još više utrošak perge, jer pčele počinju intenzivnije da hrane maticu i neguju leglo i da podižu temperaturu da bi sačuvale leglo od hladnoće. Povećanim utroškom hrane i ubrzanjem drugih životnih procesa  u pčelinjem društvu, u košnici se pojavljuje veća količina vodene pare i ugljen dioksida, a to može da ometa normalan rad pčela.

Драган Даничић

У овом периоду (почетак септембра) настављамо радове на узимљавању које смо започели почетком августа.

Последњи је час за допуну хране за зимски период. Ову радњу је требало обавити почетком августа. Уколико је пчелар то пропустио да уради, до половине септембра би требало да прихрани пчеле гушћим сирупом (2:1) и у обилнијим количинама. Већ за десетак дана прихрана може имати штетних последица за пчелињу заједницу.

Приликом прегледа друштава, кошнице држати отворене што краће. Беспашни је период, постоји опасност од грабежи.